Октобар је месец када се посебан акценат ставља на тему исхране, јер је цео месец посвећен овој теми што говори о значају и високо котираном месту правилне исхране у Календару јавног здраља.

Оснивање Организације за храну и пољопривреду (FAO) било је 16.10.1945. године у Квебеку, у Канади у присуству представника из 42 земље. Датум оснивања ове организације обележен је у Календару јавног здравља као Светски дан хране. Уз подршку Министарства здравља Светски дан хране обележава се у Србији од 2001. године.

Овогодишњи слоган под којим се обележава Светски дан хране је „Социјална заштита и пољопривреда: прекидање циклуса руралног сиромаштва“. Суштина је у наглашавању веома битне улоге коју има социјална заштита у смањењу глади и сиромаштва.

Угроженим и сиромашним људима се помаже кроз програме социјалне заштите преко кредита, осигурања и ваучера. Без социјалне заштите угрожена и сиромашна домаћинства немају здравствену заштиту и друге социјалне услуге и у сталном су ризику од немаштине и глади. Организација за храну и пољопривреду (FAO) чини напоре како би помогла владама да се социјална заштита имплементира у националне стратегије и политике развоја. Процењује се да је око 150 милиона људи спашено од екстремног сиромаштва захваљујући програмима социјалне заштите спроведених неколико година уназад.

Правилна исхрана је један од најважнијих чинилаца за очување и унапређењездравља. Постоје многи начини којима можемо да побољшамо квалитет наше исхране и тако сачувамосвоје здравље. Пре свега, важно је да једемо редовно. Пожељно је да свакодневно имамо пет оброка – три главна оброка (доручак, ручак и вечера) и две ужине између оброка. Редовним уносом хране телу обезбеђујемо потребну количину енергије, али и храњивих материја за обављање свих функција. Од великог значаја је правилан избор врсте намирница које користимо у исхрани, као и начин њихове припреме, а потом и количине појединих намирница које свакодневно користимо у нашој исхрани.

Избор намирница зависи од узраста, пола, здравственог стања, годишњег доба односно климатских прилика, врсте, интензитета и учесталости физичке активности, професионалних активности. Много је важнија биолошка од калоријске вредности намирница. Дакле не треба размишљати само колико калорија има у чаши воћног сока, већ и то да ли је у питању свеже исцеђен сок од воћа или је то чаша вештачки обојеног и заслађеног газираног пића. На трпези би требало да се нађу интегралне житарице, поврће и воће, млеко и млечни производи, немасна меса (пилетина, ћуретина) и риба, нерафинисана уља. Житарице су такође важан део свакодневне правилне исхране.

Млечни производи као што су јогурт, кисело млеко, кефир, млад бели сир од обраног млека, пожељнији су у односу на павлаку, кајмак, бутер, крем сир, топљене сиреве, качкаваљ који се нажалост често налазе на листи намирница свакодневно коришћених у исхрани.

Свакодневно је неопходно да унесемо бар пет порција воћа и поврћа, што значи да оно треба да чини саставни део сваког нашег оброка.

Месо, риба и јаја имају важну, пре свега градивну улогу у правилној исхрани. Потребно је пажљиво бирати сваку врсту меса, односно рибе, као и начин њихове припреме, обзиром да постоје велике разлике у погледу биолошке вредности. Предност треба дати риби и немасним месима, као што су бело пилеће или ћуреће месо, наравно без кожице, у односу на тзв. црвена меса.

Неправилна, неквалитетна исхрана и лоше нутритивне навике имају значајан утицај на настанак и развој хроничних незаразних болести, попут гојазности, дијабетеса типа 2, кардиоваскуларних и других обољења. Многе навике се могу кориговати, не коштају и потребна је само жеља и добра воља да особа уради нешто за себе. Одговорност за себе је све актуелнија тема, јер само здрава особа може да ради и буде продуктивна, што је првенствено бенефит за особу, њену породицу, али и друштво у целини.

Препоруке о правилној исхрани нису се промениле и даље важе:

• Чешћи и количински мањи оброци распоређени у току дана у три оброка и две ужине,

• Конзумација свежег и сезонског воћа и поврћа,

• Избегавање пржених и похованих јела, досољавања хране, сланих грицкалица, слаткиша, газираних напитака и сличних производа,

• Полако конзумирање хране и добро жвакање залогаја,

• Оптимални унос течности,

• Конзумирање намирница и јела оптималне температуре, избегавање сувише топлих и превише хладних напитака и хране.

ДЗГМ