Промоција менталног здравља и превенција менталних поремећаја је саставни део Агенде одрживог развоја усвојене од стране Генералне скупштине Уједињених нација, а један од циљева је да се до 2030. године за трећину смањи превремени морталитет од хроничних незаразних болести кроз примену мера превенције и најсавременију терапију, као и промоцију менталног здравља и благостања. 

Обележавање Светског дана менталног здравља је прилика да се скрене пажња на значај заштите и унапређења менталног здравља, с обзиром да је пандемија COVID-19, која је погодила милионе људи широм света, оставила дугорочне последице по ментално здравље. Процене Светске здравствене организације показују да је пораст анксиозних и депресивних поремећаја износио више од 25% током прве године пандемије, као и да све већи изазови данашњице, сукоби, насиље и ванредни здравствени проблеми утичу на ментално здравље. Стигма и дискриминација су проблеми који и даље представљају препреку социјалном укључивању и приступу правој нези менталних болести.

Процењује се да данас око 450 милиона њуди пати од менталних поремећаја и поремећаја понашања и да ће свака четврта особа у неком периоду свог живота бити погођена неким менталним поремећајем. Најчешћи ментални поремећаји данашњице – депресивни поремећај расположења, често удружен са другим душевним и телесним болестима, показује тенденцију раста броја оболелих, тако да се процењује да од „болести 21. века“, како је из тих разлога називају, пати више од 350 милиона оболелих на светком нивоу. Сматра се да је око 70 милиона људи у свету зависно од алкохола, да око милион људи у свету изврши самоубиство сваке године, а код 20 милиона се бележи покушај самоубиства. 

Сматра се да се стварне бројке веће због предрасуда које постоје када се ради о менталним болестима и честог скривања тегоба везаних за ментално функционисање уопште. Стога је на овај дан важно да се подсетимо колико је ментално здравље значајно за свакодневно функционисање, јер иако неће свако развити ментални поремећај који ће захтевати стручно лечење, психичко стање и ментално здравље је важно за све сегменте функционисања. Свест о очувању менталног здравља нам често измиче, а свака психичка сметња слаби могућности особе да најоптималније мисли, осећа и дела, изазива стрес и осујећује функционисање, кочи особу да оствари расположиве потенцијале, да буде задовољна собом и светом око себе. 

Универзалне смернице и превентивне мере очувања и унапређења менталног здравља подразумевају: рад на себи и вођење рачуна о себи (правилну исхрану, физичку активност, неконзумирање алкохола, цигарета и психоактивних супстанци да би решили или умањили проблеме), комуникацију у оквиру мреже социјалне подршке, јер кохезивност групе улива појединцу осећање сигурности и припадности, а и за превладавање стреса је довољна бар једна особа која ће нас саслушати, разумети, неће осуђивати. У менталној хигијени је такође важно ефикасно организовати своје време и научити да изворе задовољства налазимо у свакодневним животним искуствима и појединачним, малим смислима, које дајемо различитим, свакодневним појавама. 

Стрес не можемо избећи јер је део савременог начина живота, али можемо научити како да га савладамо. Ако се не осећамо добро у некој ситуацији добро је да покушамо да је променимо или да изађемо из ње, а уколико то није могуће можемо да је прихватимо и у њој пронађемо смисао, нешто што се из ње може научити, схватити, јер свака криза и животна неповољност је шанса за раст и развој личности. Емоције у погледу неке ситуације настају на основу тога како видимо догађај, какво му значење дајемо, да ли сагледавамо целовиту слику и имамо реалистичан поглед на догађај или посматрамо „црно-бело“, па догађај видимо или као добар или као лош – што прате јаче емоције и покушаји да друге убедимо у своје виђење ситуације. Тада смо ригидни и категорични и свакога ко не мисли као ми опажамо као потенцијалног непријатеља, па је зато савет: стани, размисли, погледај све аспекте. Живот је сложен, незвестан као такав, ствари нису „црно-беле“ и ирационално је уверење да живот мора увек бити удобан, а емоције које доживљавамо лепе - важно је да су функционалне и адаптивне.         

Подсећамо да је у Републици Србији Национална телефонска линија за пружање психосоцијалне подршке свим грађанима (0800 309 309) бесплатна и доступна нон-стоп од 00 до 24 часа са свих мобилних и фиксних мрежа.