Међународни дан борбе против злоупотребе и незаконите трговине дрогама – 26. јун,  обележава се широм света у циљу подизања свести о проблему злоупотребе и кријумчарења дроге. Тим за промоцију здравља Дома здравља наглашава значај информисаности и дељења знања о дроги, као начину борбе против ове пошасти савременог друштва, са посебним акцентом на правовремено стицање знања, исправног става и вештина код младих, који ће им омогућити да избегну притисак вршњака у околностима доступности дроге, јер је циљ превенција, а не лечење зависности – дакле, да до употребе уопште не дође, а не да се бавимо последицама коришћења дроге. 

Сусрет младих са дрогом је у условима данашњице неизбежан, па је зато битно да млади унапред оформе став и донесу одлуку да не желе да икада пробају било коју дрогу и да до прве употребе уопште не дође. Нема „пробног“ или „повременог“ конзумирања дроге које није штетно - свако конзумирање утиче на нервни систем, а пролонгирана употреба трајно мења мозак заувек. Нема регистрованог наркомана који није пробао први пут, а заблуда је да постоје „лаке“ и „тешке“ дроге или да марихуана није опасна или да је за престанак довољна само чврста воља. Све су дроге штетне за здравље и особа која има зрелост зна да одреди шта је добро, а шта није, тј. има одговоран однос према свом здрављу и животним циљевима и гаји животна опредељења у којима размишља о начинима решавања проблема, уместо бежања од реалности у краткотрајна и штетна олакшања и илузије које даје дрога. 

Млади су у повећаном ризику од употребе дрога јер процес психичког сазревања и формирања идентитета није завршен, мањи су им капацитети за подношење тензије, а потреба за социјалном уклопљеношћу у групи вршњака јака, па се као мотиви прве и тзв. „експерименталне“ употребе дроге често наводе: жеља да се уклопе у друштво, да се не разликују и да буду као други, да буду популарнији, због знатижење, због проблема са којима не знају како да се суоче... јер не знају како да кажу „не“. Статистички подаци говоре да први контакт са дрогом млади имају већ са 13 година, док се са 15-16 година тај број знатно повећава, тако да више од 50% средњошколаца марихуану проба пре 15. године. Најчешће се при првим употребама узима марихуана (са њом се почиње) док је најзаступљенија дрога у Србији хероин, потом екстази, кокаин и ЛСД. Узимају се пушењем тзв. џоинта, ушмркавањем (на нос), интравенозно (шприцем и иглом) и орално (таблетама). 

Након почетних фаза развоја наркоманије и спорадичне злоупотребе често се развија редовна и континуирана употреба, која се одликује синдромом зависности од дроге. Зависност се карактерише снажним осећајем принуде и жудње за психоактивном супстанцом, слабошћу контроле понашања у узимању, у смислу да толеранција расте и тиме и потреба за све већим количинама и све чешћим узимањем. Особа је преокупирана употребом, одустаје од других животних задовољстава и интересовања, свесна је последица, али није у стању да прекине употребу, док прекид узимања супстанце изазива апстиненцијални синдром, који се одликује снажним психичким и физичким тегобама.